Kako funkcioniše 3D tehnologija

Želite da gledate Pacific Rim, Transformerse ili novog Godzilu kao i u bioskopu i odlučili ste da kupite 3D televizor, ali koji? Prilikom odabira 3D televizora, najčešće se javlja pitanje šta je bolje; aktivna 3D tehnologija ili pasivna. Ovaj tekst nudi objašnjenje kako funkcioniše 3D tehnologija s nadom da će vam pomoći prilikom izbora.

Za početak, treba razumeti kako funkcioniše 3D tehnologija. Da bismo bili u mogućnosti da detektujemo “dubinu”, 3D efekat na ekranu, neophodno je da svako oko vidi drugačiju informaciju. Idealno bi bilo kada desno oko ne bi videlo informaciju namenjenu levom oku i obrnuto.

Da bi se postigao taj efekat, trenutno postoje dve metode; pasivna i aktivna.

Aktivna 3D tehnologija koristi naočare na baterije koje imaju sloj stakla sačinjen od tečnog kristala (LC liquid crystal). Kada se naočare uključe tečni kristal se zatamni i sprečava oko da primi informaciju. Tako naizmenično treperi sprečavajući da, recimo, desno oko vidi informaciju namenjenu levom oku. Kao da postoji “kapak” koji ide levo desno zatvarajući čas levo, čas desno oko, stvarajući 3D efekat. Osim aktivnih 3D naočara, neophodan je televizor sa visokim refresh rate-om, tako da svako oko dobija bar 60 frejmova po sekundi. Aktivna 3D tehnologija je dostupna kod plazma televizora, LED i LCD LED televizora, kao i kod većine projektora.

Ovako otprilike izgleda kada aktivne naočare rade, samo mnogo, mnogo brže.